Tiha povorka, lagani stisak ruke, dvi-tri rici kroz zube i previše muke.
Jeka u ušima, težina u grudima, al triba bit jak pred ljudima.
Ona bi tila da je sve samo san, guta suze i rukom gužva telegram:
"Gospodo A. naše najiskrenije saucešce. Vaš muž je položija život,
casno, na Oltar domovine.". Ništa više, al zar je potriba znat detalje,
smrt briše ljubav, al život ide dalje. Triba ostat jaka, bez crnjaka,
zbog svega šta joj ostaje, sina dvanaestgodišnjaka.
I u ocima crvenim od placa, ona vidi on shvaca da smrt je uvik jaca.
Al nakon pet godina njega cesto nema, ona zabrinuta pita:
"Sine, imaš li problema?". On kaže:
"Nema.", al ona sumnja, to je gluma,
jer kad ga vidi na ulici on biži iza kantuna.
Nešto skriva, al je lukav, liti nosi dugi rukav,
nije mu tila dat lovu pa joj je reka da je tuka.
Onda joj je ukra, došlo je do toga, i ona moli Boga samo da nije droga
Ali je droga, i tko zna zbog cega, on se vata na udicu
šta su je grizli mnogi prije njega. Totalno se sjeba, di ce sad?
Nema nazad kad zajašeš konja na magistrali za Had,
jer smedi prah je vrag, a znatiželjan um njemu je posebno drag.
I ona ne zna šta ce, cas place, cas je ljuta. Dala bi mu život,
al do njega više nema puta. I onda pest sudbine, jedno jutro u šest:
"Gospodo A., policija. Imamo tragicnu vijest.".
Više nema ni snage ni suza, samo jeca.
Sjecanja naviru, dok cisti tetejca od pokojnog muža,
ova noc ce bit ružna, jer umrice oni zbog kojih umiru djeca.
Lova uredno tece, bez puno vike, jer sa njim rade
samo pouzdane prike. On je od posebne vrste, takve brojiš na prste,
u školi nikad frke i te mu stvari nisu mrske. Totalno lud, a ima muda,
preživija legendarno sranje isprid fast food-a. Tu mu je strada
i najbolji prika, a posli toga neke ljude nije vidija niko više nikad.
Nemoj mu stat na žulj, nemoj ga vrijedat, to nije baš cool,
al on ce pucat i sleda.
A mulci i mulice ga gledaju ocima velikim ka bublice,
jer on je heroj ulice. Šta ce im škola, on vozi luda kola,
ima para ka blata i nije šonjo ka tata. Poslovan covik,
samo ubire dobitak, ciste savjesti, ne prodaje smrt vec užitak.
A savjest? On ne mari puno za te stvari.
Za koju godinu ce poslat kartolinu iz zemlje Safari.
Za ruckom je uvik doma, a starci o njegovom hobiju nemaju pojma.
I svi u zgradi ga vole, on je pristojan i uredan,
samo ga gospoda sa prizemlja cudno gleda.
Evo, baš ide: "Gospodo A., dobar dan!".
Ona se spotakla i pala niz skaline, BLAM!
Pištolj je opalija sam, a zrno je poletjelo njemu drito u celo.
Ona je pala na onu željeznu spravu za otirat blato s cipela i
šiljak joj se spicija u glavu.
Hitna je bila brza, al nisu mogli ništa.
Oboje su vec otišli na vjecna lovišta.
CHORUS
Sve se vraca, sve se placa, sve vrti se u krug, ima neki viši sud,
svak placa svoj dug
|
